Археолошко налазиште Зидина налази се у Горњој Скакави, око 20 км од Брчког. На највишој тачки брдског узвишења на коме се налазило археолошко налазиште 1983. године. подигнута је капела светог Фрање.

Археолошко налазиште чине остаци темеља готичке манастирске цркве, романичке цркве, старијег сакралног комплекса (крштења), некрополе и покретног наслеђа. На том локалитету пронађени су остаци грађевина од предроманике до касног средњег века. У цркви и око цркве пронађен је већи број стећака као и гробова.

Крстионица је најстарији археолошки налаз. Имао је шестоугаони тлоцрт. Крстионице овог типа су везане за ранохришћанске црквене грађевине и присутне су још од предроманичког времена у Далмацији. Романичка црква датира из 13. века. века. Пронађени су остаци зидова једнобродне цркве димензија 13,22 к 7,66 метара, чији су ободни зидови скоро у потпуности уклоњени јер је од њеног грађевинског материјала изграђена манастирска црква. Црква је имала ексцентрични тлоцрт са засвођеним полукружним светилиштем изнад којег се налазио табулатус.

Готичка манастирска црква датира из прве половине 14. века. века. Откривена је приземна зона зидова. Једнобродна црква је имала димензије 23,50 к 9,16 метара са издуженим полигоналним светилиштем уоквиреним потпорним зидовима, које је грађено у складу са готичком архитектуром. На северној страни светиње налазила се сакристија, која је касније дограђена целој цркви. У наосу цркве пронађено је девет примјерака стећака, а ван цркве седам примјерака. Од тога су три стећка украшена.

Пет гробова је пронађено унутар цркве, а четири ван цркве. Гробови су били скелетни и сви су били покривени каменим плочама или сандуцима, што је била ријетка појава у средњовјековним црквама у Босни и Херцеговини.

Поред тога, откривено је и средњовековно гробље, где су гробови поређани у низове. Новија истраживања открила су и одговарајуће предмете поред покојника, као што су: сребрни прстен, једна фрагментована гвоздена копча, три сребрњака и пет комада украсних плочица.

Покретна баштина из гробова налази се у жупној цркви фрањевачког самостана Светог Антуна Падованског у Дубрави.