О нама

Туристичка организација Брчко дистрикта

Име Брчко

Занимљиво је предање како је град Брчко добио управо то име. Поред данашњег имена Брчко, у писаним изворима се спомињу још три назива - Барказ, Брчки и Брчка. Барказ се помиње у првом писаном извору “Повељи мађарског краља Жигмунда“ из 1422.године. Поред званичног назива, иста варијанта спомиње се и 1725.године (БЕРЦЗКО), као и код Филипа Вишњића, који је поријеколом из сусједне Бијељине, а од кога га је преузео и у свој рјечник записао Вук Караџић. Назив „Брчки“ спомиње се почетком 17. стољећа и био је исто толико распрострањен као и „Брчко“.
У писаним изворима се наводи да су се често појављивала оба облика, што је потврђено из записа рјечника Југословенске академије у коме има и примједби да се употребљавао и погрешан назив у женском роду „Брчка“. Међутим, у Љетопису брчанске парохије, који је сачинио архијерејски намјесник и парох Рајко Софреновић, овај назив не само да није погрешан, напротив, најчешће је цитиран у старим документима, те се наводи примјер једног од њих, карта Герхарда Мерцатора на којој је назив „Барка“. Тај назив управо одговара првобитном насељу „Паланка“.
За вријеме аустроугарске управе 1878. године женски облик имена био је званични назив, тачније „Нови Брчка“. Веома је занимљиво народно тумачење имена које се спомње у Љетопису. На обали Саве, источно од Брчког, код данашњег села Брезово Поље налазе се зидине које народ зове „Накићевом кулом“ а које су према предању, припадале дворцу богатог и моћног бега Накића док је на мјесту гдје је сада Брчко ту била само скела.
Скелџија је имао лијепу кћер у коју се бег Накић заљубио. Често би је проматрао дурбином са куле како се купа у Сави и кад би ју спазио, весело би узвикнуо „Ено је брчка!“. Тако је народ мјесто гдје се та ђевојка купала назвао „Брчка“, а касније је то име прешло на касабу која се развила. Брчко је 1852 .године скоро сасвим изгорјело. Највјероватније је да је Брчко основано од Турака као „Паланка“, односно као војно-полицијска постаја за заштиту савског воденог пута, а за избор мјеста за ту паланку био је вјероватно његов положај.

Туристичко - географски положај и саобраћајна повезаност

Брчко дистрикт БиХ географски се налази у сјевероисточном дијелу Босне и Херцеговине, на десној обали ријеке Саве. Налази се на тромеђи Босне и Херцеговине, Србије и Хрватске и важна је раскрсница државних и међународних путева од истока ка западу и од севера ка југу. Заузима површину од 493,3 км2, што представља мање од 1% укупне површине Босне и Херцеговине (51.129,00 км2), а површина централног градског подручја износи 183,00 км2.

Овако позиционирано, Брчко има повољан туристичко-географски положај повезујући Босну и Херцеговину са западном и југоисточном Европом и подунавским земљама.

Као важно чвориште кључних путева у правцима исток-запад и сјевер-југ, Брчко представља ријетко мултимодално транспортно чвориште (путеви, пловна ријека Сава, жељезница) у Босни и Херцеговини, јер има приступ Хрватској и средњој Европи, али такође излаз на реку Саву, а даље Дунавом ка западној и источној Европи.

Дакле, просторни положај Брчког детерминише повезаност његовог ширег залеђа и гравитационог подручја са другим регионима централне и источне Европе, а град Брчко је удаљен свега 30 километара од међународног пута Паневропског коридора 10 (Београд-Загреб). аутопут). Овај аутопут (Е70) дефинисан је трасом од Салцбурга (Аустрија) до Солуна (Грчка) са карактеристиком велике фреквентности саобраћаја током цијеле године на којој се превози значајан број путника, што омогућава добру повезаност Брчко дистрикта бр. БиХ са туристичким емисионим тржиштима.

Брчко дистрикт Босне и Херцеговине налази се на пловном дијелу ријеке Саве, а лука Брчко је највећа лука у Босни и Херцеговини. Оперативна обала луке је дуга 150 м, а просечна ширина 15 метара. Ријека Сава је пловна унутар Брчко дистрикта у дужини од 44 километра – за пловила газа до два и по метра пловидба је могућа 260 дана, а при ниским водостајама пловна је за пловила мањег газа. .

Брчко дистрикт Босне и Херцеговине је ријеком Савом повезан са Дунавом, преко које се са цијелом Европом, Балтичким морем и Сјеверним морем, а преко Црног мора до Средоземног мора.

Лука Брчко је традиционално служила као лука за претовар расутих терета и нема путнички терминал, иако сваке године у Брчко дистрикт БиХ уплови све више крузера, што отвара могућности за развој ријечног и наутичког туризма. Представља значајан инфраструктурни објекат, који би могао бити значајан у побољшању саобраћајне доступности, што би могло интензивирати развој туризма Брчко дистрикта БиХ, с обзиром на планове проширења пловности ријеке до Брежица у Словенији (водни пут ријеке Саве повећала би се за око 100 километара).

Култура и наслијеђе

Вековима уназад у Брчком су се преплитале различите културе и традиције, смењивале су се цивилизације: илирска, античка, римска, византијска, словенска традиција, али и усвојени обичаји који су наслеђивани и очувани до данас кроз деловање културно-уметничких друштава, удружења и институција. из области културе.

Културно-историјско наслеђе је део идентитета одређеног подручја, али се у савременим системима види и као снажан покретач привредног развоја и туристичке понуде. Култура, схваћена у најширем смислу, данас представља важан садржај туризма у многим развијеним земљама. Стручњаци сматрају да је у периоду који је пред нама будућност туризма у понуди заснованој на свим сегментима културе, јер оно што је аутохтоно, оригинално и јединствено увек представља привлачну снагу и привлачност. То је разлог зашто многе земље данас улажу значајна средства у културу и културно наслеђе, јачајући тако своје укупне туристичке капацитете.

Пратите нас да бисте били у току са нашим пројектима, догађајима и новостима док градимо заједно свијетла туристичка будућност Брчко дистрикта!